Stanovi se retko moluju jer taj poduhvat iziskuje prilične
novčane izdatke i posao. Ovo je naročito složen posao u centrima gradova i u
velikim zgradama gde se ne može poslužiti ni pedljom prostora van svoga stana.
Zato — kada se ukućani reše da moluju stan — treba dobro da razmisle kako će
taj posao izvesti, a isto tako i koje će boje izabrati za zidove. Inače, ako
majstori zateknu neraskrčen prostor, nezaštićen nameštaj i stvari i još stanare
koji ne znaju šta hoće — nastane užurbanost i metež, pola ukućana ili skoro svi
raziđu se na posao i u školu a pitanje boja rešava se u poslednjem momentu, na
brzinu. Radi toga se često pogreši i onda su ukućani osuđeni da godinama
gledaju zidove koje ne vole — sve do idućeg molovanja.
Za zidove treba izabrati one boje koje pozitivno deluju na
oko i raspoloženje. Stari moleraj sa ornamentima i teškim bojama, sa mnogo
šara, zamenjen je svetlim, u dve a najčešće u jednoj boji.
Prostorije koje nemaju dovoljno dnevnog svetla treba
molovati u svetlim bojama ili se pojedini zidovi jedne prostorije moluju u
raznim nijansama. Naprimer, onaj zid koji je dobro osvetljen dnevnim svetlom
moluje se tamnijom a onaj što je prilično mračan -— svetlijom nijansom, tako da
se nijanse zidova izjednačavaju. Isto tako — da bi niska prostorija izgledala
viša zidove treba obojiti sve do tavanice pa čak i tavanicu desetak santimetara
okolo.
Boja zidova prvenstveno zavisi od namene prostorije, zatim
od boje i presvlake nameštaja ili od prostirke na podu. Razni su ukusi u
slaganju boja, a najbolje će biti, naročito za onoga ko nije siguran u njihovo
poznavanje, da se posavetuje sa stručnjakom za uređenje stana ili sa umetnikom
— slikarom. U svakom slučaju, pre molovanja treba razgovarati sa više osoba,
čuti njihovo mišljenje i predloge pa pitanje rešiti tako da zid, nameštaj,
zavese i prostirka pruže što lepšu harmoniju boja.
Tamnne boje smanjuju površinu zida a svetlije povećavaju. Ni
u kom slučaju ne treba uzimati jake boje jer one zamaraju, pogotovuj osobu koja
u toj prostoriji umno radi. Zidove je najbolje molovati u jednoj boji, bez šara
i drugih boja. Na takvom zidu najlepše će doćii do izražaja umetnička slika kao
i novokupljena šarena zavesa.
U dečjoj sobi lepo i
sveže deluje bledozelena i svetlo-roza boja. Ove boje ne zamaraju oči. I u
spavaćoj sobi treba da preovlađuju nežne boje, na primer, boja slonove kosti
ili svetloplava.
U dnevnoj sobi, u moderno uređenom stanu, zidovi se oblažu
drvetom u visini metar i po, ali to je prilično skup zid. Isto tako, moderno
je, radi “oživljavanja” prostorije,
drapirati ili tapacirati delimično ili u celosti jednu stranu zida materijalom
koji je u vezi sa nameštajem, odnosno presvlakom — asurom, kretonom, jutom,
somotom i sl.
Za kuhinju je ipak najbolje reševnje, iz praktičnih i
higijenskih razloga, ako je zid do polovine obložen pločicama ili obojen masnom
bojom. Obadva načina smatraju se zastarelim jer je mnogo bolji zid obložen pločicama
od plastične mase. Ove pločice su izdržljivije, mnogo su toplije i jeftinije od
porcelanskih i keramičkih. Gornji deo zida najbolje je oobjiti samo belo, tako
da se može češće ponovo krečiti. Sa malo interesovanja i veštine to mogu i sami
ukućani uraditi, makar jedanput godišnje. I zidovi u kupatilu slični su
kuhinjskim a oblažu se i sa elaksiranim aluminijumskim pločicama. Inače, kada je već uložen toliki trud i
naprvljen veliki izdatak za molovanje zidova, ostaje još samo da se što bolje
neguju. Kako je ružno po zidovima videti ogrebotine, šare olovkom, čađ od čunkova
koji su pušili ili rupe gde su bili ekseri. Ne treba žuriti sa ukucavanjem
eksera — prvo razmisliti da li je baš tu najpogodnije mesto. Ako je malter slab
ubrzo će se ekser rasklimatati i ispasti a ostaće rupa šira nego što je
potrebna. U tom slučaju ekser obmotati sa malo vate pa ga umočiti u retko
razmućen giis, I rupe gde više ne stoje ekseri zatvoriti gipsom koji je
prethodno obojen bojom zida.
Nema komentara:
Objavi komentar