"Seoski miš i gradski miš bili prijatelji. Seoski miš jednog dana pozove svog prijatelja iz grada da dođe kod njega na selu, da ga ugosti i pokaže mu svoju kući i zemlju koju obrađuje.
Gradski miš je došao i oni seli da večeraju kuvani kukuruz sa nekim korenom od koga je tako skuvan imao izrazito prost ukus.
Pošto tako skuvan kukuruz nije bio po ukusu gosta reče svom domaćinu:
- Jadni moj dragi prijatelj, ti ovde ne živiš ništa bolje od mrava. Moraš doći kod mene u gradu da vidiš ostavu bogatog gazde u čijoj kući živim... tu ima najbolje hrane u izobilju. Obećavam ti i bolji provod nego ovaj kod tebe ovde na selu.
Dakle, kada je krenuo nazad u grad poveo je i svog prijatelja - miša sa sela da bi mu pokazao kako on živi. Odmah ga je odveo u ostavu koja je bila puna belog brašno, ovsenih pahuljica, smokvi, meda i ostalih đakonija...
Seoski miš nikada nije video tako nešto i seo je da uživa u luksuzu sa njegovim gradskim domaćinom.
Ali, pre nego što su počeli da se goste, vrata od ostave počeše uz škripu baglama da se lagano otvaraju... Neko je došao po namirnice.
Oba miša se uplašiše i počeše se penjati uz police do neprijatno uske rupe gde su se sakrili.
Kasnije, kada je taj neko ponovo zatvorio vrata i otišao, miševi izlaze iz uzanog skrovišta. Ali čim su provirili, ponovo su čula škripa vrata i tako nekoliko puta za kratko vreme.
Ovo je sve bilo previše za seoskog miša koji odlazeći kaže gradskom:
- Zbogom! - rekao je on - Ja idem... Ti, vidim da živiš u izobilju ali si okružen opasnostima dok ja na selu u svojoj skromnoj kućici mogu da uživam u svojoj jednostavnoj večeri od korena i kukuruza, ali barem na miru!"
( Autor: www.1sajt.blogspot.rs )
Gradski miš je došao i oni seli da večeraju kuvani kukuruz sa nekim korenom od koga je tako skuvan imao izrazito prost ukus.
Pošto tako skuvan kukuruz nije bio po ukusu gosta reče svom domaćinu:
- Jadni moj dragi prijatelj, ti ovde ne živiš ništa bolje od mrava. Moraš doći kod mene u gradu da vidiš ostavu bogatog gazde u čijoj kući živim... tu ima najbolje hrane u izobilju. Obećavam ti i bolji provod nego ovaj kod tebe ovde na selu.
Dakle, kada je krenuo nazad u grad poveo je i svog prijatelja - miša sa sela da bi mu pokazao kako on živi. Odmah ga je odveo u ostavu koja je bila puna belog brašno, ovsenih pahuljica, smokvi, meda i ostalih đakonija...
Seoski miš nikada nije video tako nešto i seo je da uživa u luksuzu sa njegovim gradskim domaćinom.
Ali, pre nego što su počeli da se goste, vrata od ostave počeše uz škripu baglama da se lagano otvaraju... Neko je došao po namirnice.
Oba miša se uplašiše i počeše se penjati uz police do neprijatno uske rupe gde su se sakrili.
Kasnije, kada je taj neko ponovo zatvorio vrata i otišao, miševi izlaze iz uzanog skrovišta. Ali čim su provirili, ponovo su čula škripa vrata i tako nekoliko puta za kratko vreme.
Ovo je sve bilo previše za seoskog miša koji odlazeći kaže gradskom:
- Zbogom! - rekao je on - Ja idem... Ti, vidim da živiš u izobilju ali si okružen opasnostima dok ja na selu u svojoj skromnoj kućici mogu da uživam u svojoj jednostavnoj večeri od korena i kukuruza, ali barem na miru!"
( Autor: www.1sajt.blogspot.rs )
Nema komentara:
Objavi komentar