" Došao ministar zdravlja u poseti jednoj duševnoj bolnici.
Obilazeći sobe sa bolesnicima, čuje on da iz jedne zaključane sobe dolazi glas koji samo ponavlja:
"Dvanaest, dvanaest, dvanaest..."
Reši da to ignoriše ali glas nastavlja sve jačim i jačim tonom:
"Dvanaest, dvanaest, dvanaest..."
Radoznali ministar vidi jednu rupicu u vratima od te sobe iz koje je dopirao taj glas, sagnu se i proviri kroz nju...
U tom trenutku ga kroz rupicu neko ubode prstom u oko i ponovo se začu onaj glas:
"Trinaest, trinaest, trinaest...". "
( Izvor: www.1sajt.blogspot.rs )
Obilazeći sobe sa bolesnicima, čuje on da iz jedne zaključane sobe dolazi glas koji samo ponavlja:
"Dvanaest, dvanaest, dvanaest..."
Reši da to ignoriše ali glas nastavlja sve jačim i jačim tonom:
"Dvanaest, dvanaest, dvanaest..."
Radoznali ministar vidi jednu rupicu u vratima od te sobe iz koje je dopirao taj glas, sagnu se i proviri kroz nju...
U tom trenutku ga kroz rupicu neko ubode prstom u oko i ponovo se začu onaj glas:
"Trinaest, trinaest, trinaest...". "
( Izvor: www.1sajt.blogspot.rs )
Nema komentara:
Objavi komentar