Nekada su porodice najveću i najlepšu
sobu namenjivale za „salon" koji se upotrebljavao samo za vreme velikih praznika
ili nekog porodičnog slavlja. Taj „salon” bio je pun ustajalog vazduha, polumračan
i sa najlepšim nameštajem. Ovom prostorijom porodica se nije služila da se ne bi
nešto isprljalo, oštetilo ili pohabalo. Tamo se ulazilo veoma retko — samo sa važnim
gostima. Dok su tako u najlepšu, skoro neiskorišćenu prostoriju stana bile smeštene
najlepše stvari, dotle je porodica živela možda u jednoj sobi; često je i ta druga
soba bila uparađena u „spavaću“, tako da se porodica ustvari gušila u neudobnom,
tesnom kuhinjskom prostoru. Međutim, današnja savremena porodica najveću i najlepšu
sobu uzima za svoju dnevnu prostoriju, koristi je za svakodnevnu, ličnu upotrebu
kao i sve ostale prostorije u stanu.
Dnevna soba se najviše upotrebljava,
prema tome najviše se i prlja i čisti. Da bi održavanje čistoće bilo što brže i
lakše i da bi u sobi bilo što više prostora — pre svega bi trebalo izbaciti sve
suvišne stvari, počev od najkrupnijih pa do najsitnijih (osim retkih ukrasa), koje
praktično ničemu ne služe. U sobi treba da ostane samo ono što je neophodno. Nepraktičan
nameštaj treba prepraviti i prilagoditi potrebama. Za tesan stan najbolje će odgovarati
nameštaj koji se može sklapati i predešavati. U dnevnoj sobi nameštaj bi trebalo
da bude sveden na stočić, fotelje, kauč, orman za knjige; ali ni za ovo se ne može
dati neki određen spisak nameštaja jer, ako se u toj sobi i obeduje, spava pa čak
i radi, svakako da postoje i druge potrebe u pogledu nameštaja.
Ležaj je neophodan komad nameštaja
a zaprema veliki prostor. Pitanje ležaja svakako je pitanje koje se mora rešiti
pre svega. Ne treba to da bude ni onaj visoki krevet, niti glomazan kauč, nego laki
ležaj, pokretan i podešen (ako je prostor mali) na sklapanje,podizanje uza zid ili
pri zidu, uvlačenje u orman ili pod zavesu. Ako ležaj ostaje za sedenje onda mora biti predviđeno
mesto za sklapanje posteljine. Ležaj može biti veoma skroman a da ipak lepo izgleda:
okvir od običnog drveta (sa malim nogama) u koji se uklopi žičani ili feder-madrac.
Mladi bračni par, sa malim budžetom
a velikim potrebama nabavke onog najosnovnijeg, radije će za početak kupiti jednu
udobnu stolicu (fotelju) nego sto za ručavanje. Dnevna soba, u kojoj se obeduje,
može imati nekoliko rešenja za ovu potrebu.
Veliki trpezarijski sto sve se manje
vidi po malim stanovima, pogotovu tamo gde je malo članova porodice, zato što taj
sto zauzima prilično postora a koristi se svega dva ili tri puta dnevno. Najzad
— krajnje je vreme da se taj veliki sto, sa stolicama oko njega, skloni sa sredine
sobe gde se ukotvio desetinama godina (interesantno bi bilo izračunati koliko je
utrošeno nepotrebnih koraka u obilaženju oko njega!). Najpraktičniji su oni stolovi
čija se površina prema potrebi rasklapanjem može povećati. To može biti sto čije
se stranice izvlače ispod ploče a onda ploča upadne između njih u sredinu, ili sto
čija se ploča rasklapa kao knjiga, ili takav kod koga se po jedna trećina ploče,
sa dve sulrotne strane, obori nadole, ili dva manja stočića koji se sastavljaju
za više članova — sve radi uštede prostora. Postoje čak i stolice čiji se nasloni
sklapaju, tako da se mogu uvući pod sto. Sto jednom stranom može da bude pri-slonjen
uza zid, tako da se može odmaknuti kada obeduje veći broj lica.
Najčešći je slučaj da prostor uopšte
ne dozvoljava držanje ma kakvog stola osim plitkog stočića ispred kauča, sa koga
je neudobno obedovati. Za ovakve stambene prilike predviđene su ploče koje se izvlače
iz ormana ili bifea i sasvim lepo mogu da posluže za obed.
Bilo da se radi o ploči na izvlačenje
ili o stolu , treba, ukoliko je moguće da bude što bliže kuhinji zbog uštede vremena
i hodanja. Odlično je rešenje (ako ga je moguće primeniti i ako dnevnu sobu od kuhinje
deli samo jedan zid) ako se na zidu otvori jedan mali prozorčić („šalter”) čiji
će pod biti u visini stone ploče. Sto u dnevnoj sobi prislonjen je užom stranom
uz ovaj zid, tj. ispod prozorčića. Da i ne govorimo o pokretnom zidu između sobe
i kuhinje, koji će uštedeti mnogo napora, vremena i ogreva jer se soba zagrejava
od kuhinje — to se ipak ne izvodi tako lako.
Isto tako „Servan” na točkićima, veoma
je praktično parče nameštaja jer će se na njemu, iz kuhinje u sobu, poneti sve ono
što je potrebno za serviranje stola.
Kada je reč o ormanima, onda ne treba
misliti samo na ormane u dnevnoj sobi, nego uopšte. Više se ne da ni zamisliti onaj
teški, visoki orman u maloj sobi, što se propeo kao nekakav ogroman spomenik. Savremen
čovek u nameštaju traži jednostavnu, lepu liniju, orman visine najviše 165 cm. Biće
mnogo bolji ako je iz dva tri dela tako da se prema potrebi može rastaviti i smestiti
na dve-tri strane sobe. Ako je stan deljiv za orman sa zavesom mogu se iskoristiti
i neka vrata koja su isključena iz upotrebe. Inače, takva vrata treba tapacirati
da bi se izolovala buka iz drugog stana. Dovratnik napuniti slamom, zatvoriti jutom
a preko toga, ravno sa zidom, zakucati lesonitsku plču. Ovo treba učiniti pre molovanja
stana, tako da se i lesonit premaže.
U malom stanu, u dnevnoj sobi mogu
se primati i gosti. Fotelja-postelja, mala sofa kojoj se po dnu nogu doda tapacirana
klupica i slične kombinacije rešiće pitanje privremene postelje koja će poslužiti
i za popodnevni odmor. Tu je blizu i mali stočić, knjige i novine. Posle napornog
rada potreban je udoban kutak za odmor.
Često u dnevnoj sobi treba i umno
raditi. Za to je neophodno nužan red i tišina. Može poslužiti i jedan kutak negde
blizu prozora, sa svetlom sa leve strane, za stolom ili malim zasebnim sekreterom
u ormanu, ili pak izvučenom pločom iz police za knjige sa priborom za pisanje. Sekreter
u ormanu je veoma praktično rešenje za teskoban stan gde se mora štedeti svaki kubni
santimetar prostora. Još je zgodniji zaseban
sekreter, plitak, kome se noge savijaju ka zidu koji zauzima malo mesta.
Plitak sekreter. okačen na zid, sa
zidnom lampom, udoban je za rad. Vrata, kada se otvore nadole, služe kao stona ploča
a unutra je sav potreban pribor. Ovakav sekreter veoma Je praktičan za ostavljanje svih priznanica.
raznih porodičnih dokumenata, pribora za pisanje, za vođenje troškovnika domaćinstva
itd. Kada se zatvori skoro i ne zauzima prostor a pogotovu kada se stolica
ukloni na drugo, potrebno mesto.
Policu ili orman sa knjigama
treba postaviti tako da je blizu radnog mesta i mesta za odmaranje. Ima dosta
raznih i veoma prakičnih rešenja za smeštaj
knjiga, ormani, police, razna udubljenja, neiskoriščena vrata, suvišan proctor,
mesto ispod prozora, duguljasto koritance sa nogama, razne viseće lake police
od stakla ili radnog stola ili ormanića. U svakom slučaju knjige se ne smeju
previše zbijati jer se onda njma teže rukujuea
i korice im se kvare.
Nema komentara:
Objavi komentar