Instituti, zavodi, projektantski ateljei — ustanove koje se
bave pitanjem praktičnog uređenja stana — ispituju kakvi podovi najbolje
odgovaraju za stan. Pod mora lepo da izgleda, da je topao i da se brzo i lako
čisti. Tvrdi pod — parket ilk obična daska — sve manje se primenjuje, — sve
više preovlađuju mekani podovi, plastinne mase i gume. Ove savremene vrste
podova proizvode i naše fabrike a u praksi su se pokazale veoma dobre i praktične.
Pod od gume ili plastične mase ne samo što je praktičan za čišćenje nego je i
topao, prigušuje lupanje i lepo izgleda. Ovakvi podovi su idealni za dečju i
dnevnu sobu — za prostorije u kojima je najintenzivniji život. Istina, još su
prilično skupi pa dok ne pojeftine može se bar „put“ staviti od gume ili
plastične mase. Inače, preko parketa, betona, pločica, ili teraca — može se
staviti i lesonit koji je veoma praktičan, topao, mnogo jeftiniji (bar zasada)
od gume i lino-leuma a prilično izdržljiv.
I za onaj prostor gde se obeduje (bio to ugao u kuhinji ili
dnevnoj sobi, ili zasebno udubljenje u jednoj od ovih prostorija) najbolje
odgovara mekani pod — guma, plastična masa ili linoleum. Za poro-
dice sa malom decom, koja još ne umeju paziti da im hrana ne
pada na pod, naročito je korisno ako se ispod stola za obedavanje nalazi takav
pod koji će se lako počistiti i oprati posle svakog obeda.
- Ako imamo prostirku za pod onda će ipak biti lakše
održavati obojeni nego neobojeni pod. Po obojenom, nezastrtom podu ne sme se
hodati u obući koja ima đonove sa blokejima i većim ekserima. U svakom slučaju,
da se boja ne bi oštetila, ogulila ili zaparala, pa takvom podu potrebno je
staviti prostirku — bar tamo gde se najviše hoda.
Često se cela soba (ili samo jedan ugao) koristi kao
kuhinja. U tome slučaju u kuhinji je parket ili pod od obične daske. Ako ne
celu prostoriju, ono bar deo poda oko štednjaka — gde se sprema jelo i pere
posuđe, trebalo bi obložiti gumenom ili plastičnom masom. Ako kuća ima već
dotrajalog linoleuma, treba iz njega izvaditi još cele komade i bar njime
obložiti pod ovog dela sobe. Ako je u jednom uglu sobe napravljeno provizorno
kupatilo, to parče poda takođe bi bilo neophodno obložiti jednim od pomenutih
materijala. Inače, ako parket ostane nezaštićen na naročito izloženim mestima,
biće uvek prljav i neugledan ili će onaj, ko je dužan da ga čisti, biti njegova
svakodnevna žrtva. Čak ni prostirka (krpara ili tepih) nije dobro rešenje, zato
što se prostirka brzo isprlja i zahteva trud i vreme za pranje (a pranjem se
brže haba i dotraje).
U kuhinji i sporednim prostorijama pod je najčešće od
pločica, teraca ili betona. Međutim, sve tri ove vrste ubitačne su za ukućane |
naročito za ženu koja je osetljiva na hladnoću „s nogu“. Nije malo žena dobilo
reumu sa pločica ili betonskog kuhinjskog poda! Bilo je „moderno“ stavljati još
i crno-bele ili tamnije-svetlije pločice, a takav pod je veoma osetljiv na prljavštinu.
Ako su već pločice, onda su najbolje jednobojene, tamnije. Na ovakvom podu, u
zimske dane, bar na mestima gde se najviše sedi i stoji, treba staviti pokretne
letvice u manjim pločama kako bi se lakše dizale i čistile. Inače, sada se za
kuhinjske podove veoma mnogo upotrebljava takozvani „podolit“ ili „ksilolit“
koji, pretstavljaju pravi spas za domaćicu, naročito od studeni i preteranog
rada na održavanju čistoće. Čak i pod u kupatilu — radi udobnijeg i toplijeg
stanja, ne pravi se od teraca ili pločice nego od gume, polivinila ili
plastične mase.
Nema komentara:
Objavi komentar