" Napolju kiša, nevreme. Lala i Sosa legli u krevet ranije. Negde kasno, posle ponoći, čuje se lupanje na vratima kuće.
Sosa se trgnu iz sna pa budi Lalu:
- Lalo, idi vidi ko je to sad u ovo gluvo doba, mene je strah!
Ustaje Lala iz kreveta i onako polusanjiv otvara vrata kad tamo neki pijanac jedva stoji na nogama. Pijanac moli Lalu da izađe napolje i da ga pogura.
- Jesi li ti normalan čoveče?! Zar ne vidiš koliko je sati? - zaurla Lala i zalupi vrata pijancu.
Kad se vratio u krevet pita ga Sosa:
- Ko je to bio na vratima?
- Ma neki pijanac... moli me da izađem da ga poguram! - reče Lala i leže da spava.
Sosa će:
- Pa jesi li izlazio da mu pomogneš?
Lala:
- Nisam, bre, lud! Napolju se ništa ne vidi a uz to pada jaka kiša!
Sosa:
- E, sram te bilo, Lalo!!! A sećaš li se kad smo se mi pre par meseci vraćali od kuma Pere i kad su ti se kola pokvarila po onoj kiši?!
Lala kad ču Sosine reče, postide se, ustade iz kreveta, obuče se, otvori vrata i prodere se u mrak i kišu:
- Eeeeeeejjjjj, prijateljuuuuuu... jesiiii liii još tuuuuu?
- Jesam... - čuje se iz mraka glas onog pijanice.
- Treba li te još pogurati? - pita Lala.
- Treba, treba...
- A gde si to, ja ništa ne vidim po ovom mraku?
- Evo me ovde dole... sedim na nekoj ljuljaški. "
( Izvor: www.1sajt.blogspot.rs )
Sosa se trgnu iz sna pa budi Lalu:
- Lalo, idi vidi ko je to sad u ovo gluvo doba, mene je strah!
Ustaje Lala iz kreveta i onako polusanjiv otvara vrata kad tamo neki pijanac jedva stoji na nogama. Pijanac moli Lalu da izađe napolje i da ga pogura.
- Jesi li ti normalan čoveče?! Zar ne vidiš koliko je sati? - zaurla Lala i zalupi vrata pijancu.
Kad se vratio u krevet pita ga Sosa:
- Ko je to bio na vratima?
- Ma neki pijanac... moli me da izađem da ga poguram! - reče Lala i leže da spava.
Sosa će:
- Pa jesi li izlazio da mu pomogneš?
Lala:
- Nisam, bre, lud! Napolju se ništa ne vidi a uz to pada jaka kiša!
Sosa:
- E, sram te bilo, Lalo!!! A sećaš li se kad smo se mi pre par meseci vraćali od kuma Pere i kad su ti se kola pokvarila po onoj kiši?!
Lala kad ču Sosine reče, postide se, ustade iz kreveta, obuče se, otvori vrata i prodere se u mrak i kišu:
- Eeeeeeejjjjj, prijateljuuuuuu... jesiiii liii još tuuuuu?
- Jesam... - čuje se iz mraka glas onog pijanice.
- Treba li te još pogurati? - pita Lala.
- Treba, treba...
- A gde si to, ja ništa ne vidim po ovom mraku?
- Evo me ovde dole... sedim na nekoj ljuljaški. "
( Izvor: www.1sajt.blogspot.rs )
Nema komentara:
Objavi komentar