U mnogim porodicama i deca se zadržavaju u dnevnoj sobi
zajedno sa odraslima. Ovo se naviše praktikuje za vreme zime, i pored dovoljnog stambenog prostora.
zbog uštede ogeva. Potrebno je i za
decu urediti kutak,mesto za igru učenje i rad tako da imaju sve te mogućnosti a da ne
remete red van svoje teritorije.
Prostor za decu treba prilagoditi njihovom uzrastu. Sve
lomljive stvari skloniti van domašaja malog deteta da ne bi moglo praviti štetu
a da i odrasli ne gube vreme i nerve čuvajući i stvari i dete. Dete koje baulja
i šepelja po celpoj sobi (što jo nehigjenski i opasno treba zaštiti od vrele peći — staviti
ispred peći gvozdeni žičani paravan. Za
takvo malo dete, koje puže ili je prohodalo. najbolje je rešenje ogradica. Ono
će u ogradici imati mnogo čistiji prostor « neće biti izloženo nikakvim
opasnostima i neće moći praviti nikakve štete. Osim ovoga ogradica oslobadja starije
od stalne brige oko čuvanja a dete od čestog privezanog sodenja u kolicima.
Ogradica može biti sa četiri ili sa dve strane (kada su druge
dve zidovi sobe). I u jednom i u drugom slučaju ogradicu treba praviti na sklašanje tako da se možo
sklopiti kada nije potrebna.
I laki krevetac. sa podom od šper-ploče može poslužiti kao
ogradica. Kada se dete probudi izvaditi sve posteljne stvari, staviti po podu krevetića neko mekano ćebe koje je pogodno
za pranje i tu će dete moći sasvim lepo da se igra svojim igračkama. Detetu će
ovde biti i toplije nego u ogradici na podu jer je odignuto a i manje je prašine od hodanja.
Pred spavanje krevetić se ponovo snabde posteljinom.
Ako dete ima zasebnu sobu koja je u vezi sa sobom gde
stariji rade (naprimer gde majka šije) ili ako se do kuhinje nalazi “devojačka
soba” sa drvenim podom a kuhinja je sa
sa pločJicama — U oba slučaja dete treba
izolovati. Prvo da ne bi smetalo
starijima u radu, a drugo — da ne bi hodalo po hladnim pločicama u kuhinji.
Osim toga da stariji ne bi gubili vreme i na čuvanje deteta
a da bi ipak mogli motriti na njega —
veoma je praktična pregrada izmedju vrata .Pored saih tih navedenih razloga
postoji i ovaj: iz dečje sobe kada su
otvorena vrata — može se zagrejavati i prostorija u kojoj rade stariji. Ili iz
kuhinje može da se zagrejava i devojačka soba naravno u ziske dane. U dovratniku
se sa obe straane nameste vertikalni žljebovi od letava. pričvršćeni malim
zavrtnjima. Izmedju žljebova se uvuče mala, pokretna ogradica od izbušenog
lesonita ili šper-ploče, taarabice ili nešto slično. Ogradica na krevetu može
biti napravljena tako da se ucelosti skida i stavlja na pod sa prostirkom
unutra, Tu se dete igra dok krevetac sa posteljom stoji spremljen za spavanje
deteta.
I platneni krevetac, veoma lak, koji se sklapa kao kišobral,
služi kao velika pomoć pri podizanju deteta. Noge su napravljeie od drveta ili
od aluminijumskih cevi, a krevetac je sašiven od jakog materijala, na primer,
od balon-svile.
Gaćice-ljuljaška, koja se obesi za pričvršćenu kuku u
plafonu ili o drvo u dvorištu i na izletu, lepo će zabaviti dete, a starijima umanjiti
brigu i rad. Ova ljuljaška se lako pakuje i može se nositi ma kuda da se krene.
Po rubu ,,gaćica“, umesto gume, uvučena
je jaka gvozdena šipka iz koje idu četiri konopčića, gore svedena u jedan i
privezana za jak feder tako da ljuljuška federira. Mnogima izgleda nevažno
pitanje gde će i kako će dete obedovati. Međutim nije tako. Dete treba još sasvim
izmalena privikavati na red i postepeno osamostaljivanje. Držati ga na krilu za
vreme obeda starijih, hraniti ga tako možda i do njegove treće godine starosti,
znači sputavati njegovu želju da se samo hrani, ne davati mu
mogućnosti za njegavu primitivnu samoincijativu, sve zbog straha
da će dete isprljati, prosuti po sebi i oko sebe. To je sasvim pogrešan stav.
Specijalia dečja stolica sa pločom za sedenje, igranje i obedovanje — mnogo je
jeftinija nego izgubljeno trogodišnje vreme utrošeno oko hranjenja deteta. Ako
se sptvari lepo čuvaju. kada dete poodraste ovu stolicu će naslediti mladje, ili
će se ova stolica prodati a kupiće se mali stočić sa pričvršćenim klupicama i
naslonima. Tu će dete (ili deca) opet imati udobno mesto za obed pa i za igranje.
Na žalost, još uvek nemamo dovoljno praktičnog nameštaja za
decu, kao da to nisu članovi porodice sa svojim brojnim potrebama u životu.
Stariji bi po mogućstvu trebalo da za decu urede njihov kutak ili sobu, sa
nameštajem koji je prilagođen njima — njihovoj mašti i uzrastu. Da ne bi bili
robovi nameštaja, on ne sme biti skupocen izrađen od luksuznog materijala i
osetljiv. Sada stručnjaci daju nacrte a postoji već i broj proizvoda takvog nameštaja
koji se može prema uzrastu deteta. smanjiti ili razvući (na primer
krevetić, radna ploča koja se pomera na razne visine, gore-dole, razni
sandučići i fijoke za smeštaj igračaka koje inače, za vreme igre, služe kao
„rekvkziti“). Da bi od dece zahtevali urednost treba im za to pružiti uslove — tj. za sve njihove stvari odrediti
posebno mesto. Na dečjem nameštaju, gde god je to mogućno, praviti zaobljene
uglove. Zaobljeni uglovi će biti manje opasni za decu ako se o
njih udare. Nikakav sto ne sme se stavljati ispod prozora dok su deca mala, jer
bi se dete moglo uspuzati i otvoriti prozor.
I kada dete pođe u školu, mora imati svoju prostoriju ili
kutak za učenje, tako da mu niko ne smeta niti da ono kome smeta. U oba slučaja
radno mesto je do prozora, svetlo pada s leve strane. U dečjem kutku ili sobi
veoma je praktično obesiti na zid (ili na unutarnju stranu ormana ili vrata)
tablu za crtanje, računanje i, za sasvkm malu decu, šaranje. Time će se spasti
od šaranja zidovi i nameštaj a istovremeno uštedeti hartija.
Ne samo radi udobnosti nego prvenstveno iz higijenskih
razloga. deca moraju imati zasebne postelje. Porodica će u malom stanu pre
odvojiti zasebnu dečju, nego zasebnu ,,spavaću“ sobu. Isto tako. svako dete
treba da ima zasebno ležšte a može biti raznih kombinacija. Po danu samo jedna
postelja zauzima mesto u sobi, dok se za spavanje ispod ove izvlači druga i
ispravljaju joj se noge da bi se dobila ista visina kao i kod prve.
Podvlačenje postelje ispod postelje izgleda da je bolje i
estetskije nego ako su ležišta na sprat — kada su dva kreveta učvršćena jedan
iznad drugoga. I dečja ležišta mogu biti priklopljena uza zid. Kakvo god
rešenje primenili. glavno je deci satvoriti što više prostora za učenje i igru.
U sobi u kojoj je i preko dana poređano nekoliko nepokretnih postelja ovo je
zasad
težak problem i nije čudo što tamo vlada iered. što su deca upućena
na sedenje i igranje po postelii, što se posteljina upropašćuje.
I prostor i namešta j treba iskoristiti i podesiti tako da služe
ukućanima a ie ukućani njima. Izgleda da je ovaj princip zahvatio sve razvijenije
zemlje; on predstavlja pravu revoluciju koja je iz stana izbacila mnogo nepotrebnog
— skupa sa prašinom i preteranim i suvišnim radom stvarajući miogo više udobmosti
i prostora u stanu.
Dečja soba ili dečji kutak, sa svojim stanovnicima — to je zaseban,
svoje vrste svet, koji se od ostalog razlikuje svojom vedrinom, svetlim bojama.
isto kao što se dete razlikuje od odraslih.
Reći ćemo nešto i o nameštaju u zasebnoj dečjoj sobi. Taj nameštaj
treba da bude što jednostavniji, od prirodne uglačane hrastovine ili mekog obojenog
drveta (u jednoj ili dve žive boje), bez ičega suvišnog. Šta bi još sve trebalo
od stvari osim ležišta, zavisi od kućnog budžeta, raspoloživog prostora u sobi,
uzrasta dece i od tog da li su to dečaci i devojčice itd. Obični okviri sa nogama
u koje je stavljen feder-madrac, ispod prozora dva ormanića iz kojih se izvlače
ploče za rad i u kojima stoji sav školski pribor, ispred njih dve stolice.
Ako je moguće, usto uzeti još i jedan mali, plitki, stočić sa
dve netapacirane fotelje i soba je u potpunosti opremljena.
Nema komentara:
Objavi komentar