Grejanje stana

Sistem individualnog loženja postepeno će nestati a njegovo mesto zauzeće centralno, pa čak i blokovsko grejanje stanova. Ali grejanje stana još i danas pretstavlja priličan problem skoro za svaku porodicu. Pored toga što pitanje centralnog grejanja rešavaju stručnjaci potrebno je još uvek govoriti i o racionalnom loženju u pećima i štednjaku. Dok stambeni standard široko ne ovlada raznim modernim sistemima, kao što je grejanje ispod poda, kroz zidove itd., treba se snalaziti i u ovakvim, već postojećim uslovima.

Različita goriva daju i različitu toplotu ali često se dešava da i isto gorivo daje različitu toplotu, što zavisi prvenstveno od načina kako se ono iskorišćava. Nije svejedno kako se postupa pri loženju. Svako želi da uštedi što više goriva, odnosno da iz njega izvuče što više toplote. Kako to postići, šta preduzeti da bi se troškovi goriva smanjili?

Drva treba rezati na kratke komade i sitno cepati. Parčad drva,: bez obzira kakve je dužine ložište, ne treba da su duža od 10—15 sm a debljina od 4—6 sm. Sitna parčad daju brzu i jaku vatru, što treba imati u vidu naročito u tople letnje dane kada se loži samo radi spremanja jela. Čista je šteta ložiti nerascepljene oblice. Oblice treba rascepati i pljoštimice stavljati na žeravicu. Pogrešno je shvatanje da će se manje potrošiti ako se lože krupnija drva, Treba stavljati na razgoreo žar samo krupnije panjeve koji se ne mogu rascepiti i usitniti. Onome ko ume da ekonomično rukuje pećima i štednjakom, ko ume pravilno da loži vatru, drva služe isključivo za potpalu vatre.

Lignit ima dosta vlage, zato ga treba kupovati po suvom vremenu i leti — tako da se do zime prosuši. Ako duže vremena stoji na suncu, raspada se u sitnije. komade pa i u prašinu. Ovaj ugalj, veličine oraha pa i pesnice, odlično zamenjuje drvo, dim mu nije težak kao kod drugog uglja a pepela ima malo. Kada se vatra dobro razgori, može se ložiti (ali samo pomalo) i ugljena prašina; na taj način skoro uošpte nema otpadaka. Prašinu od uglja posipati mestimično, ne zatrpavajući potpuno žeravicu — da bi ostalo vazduha.  Kroz suviše sitan lignit teže prolazi vazduh, zato treba stavljati veoma tanak sloj, ali ako se želi samo održavanje vatre, onda stavljati krupnije komade. Kada je kišovito i vlažno vreme i kada vatra teže gori, može se — ako je potrebno — dodati koje parče drveta i to na onu stranu ložišta, odakle čunak izlazi.

Drveni ugalj i koks su retko gorivo u domaćinstvu, ali ako se već upotrebljavaju, treba biti veoma .oprezan zbog otrovnog gasa koji izaziva glavobolju pa čak i trovanje.

Nikada ne treba početi sa loženjem dok se prethodno ne očisti štednjak, odnosno peć. U porodici, u kojoj je rad dobro organizovan i dužnosti pravilno raspoređene, ložišta se čiste pre čišćenja prostorija. Tada treba sve pripremiti za loženje, tj. „složiti vatru“. Posle čišćenja ložišta treba isprazniti pepeljaru i očistiti iza i oko nje unutar štednjaka. „Slaganje vatre“ je veoma praktičan način zato što se to može obaviti odmah po čišćenju štednjaka, odnosno peći, a pre čišćenja prostorije. Kada je prostorija potpuno očišćena ne preostaje više poslova kojima se može okolo prljati.

U dobrom domaćinstvu uvek treba da postoji rezerva sitno naseckanih drva za potpaljivanje vatre (možda i jelovih ili luča) ali i malo krupnijih i normalne veličine komada. Obično se u ložište štednjaka stave sa obe strane zida dva malo poveća komada drveta tako da u sredini ostane rešetka slobodna. Tu se stavi hartija, preko nje sitnež za potpalu oslonjen na drva sa strane, najsitniji pa malo krupniji. Komadi podmetnuti sa strane drže gorivo, tako da se, kada hartija izgori, neće srušiti i zagušiti vatru. Kada se potpala počne razgarati, treba dodavati još krupnije drvo a onda preći na loženje ugljem.

Ako gorivo samo tinja, onda stvara dim i čađ i ne daje ni trećinu toplote koju bi moglo dati. Zato treba paziti da vatra gori plamenom, pošto tada daje najviše toplote. Takvim loženjem potrošiće se manje goriva. Pored toga što uvek treba paziti kako se loži, treba poznavati, prosto proučavati svoj štednjak i peći, upoznavati njihove ćudi. Ako je rešetka suviše retka onda će gorivo, pogotovo sitni komadi, vrlo brzo izgoreti. A između spaljivanja i loženja velika je razlika! Rešetka je važan činilac za pravilno loženje vatre. Ako. je previše retka, naglo će izvlačiti toplotu, prebrzo će sagoreti ogrev a žar će propadati u pepeljaru. U tom slučaju treba uzeti jednu praznu limenku od konzervi, otseći od nje jednu traku dužine rešetke a širine — prema tome koliko se pruga na rešetki želi zatvoriti, narezati sa strane 4—6 zubaca, položiti traku i pričvrstiti je duž rešetke, podavijajući ove zupce s donje strane rešetke.

Prilikom svakog dodavanja goriva, rešetku treba malo pročistiti i stresti pepeo u pepeljaru. Ako je pepeljara već puna, treba je isprazniti da pepeo ne bi odozdo dodirivao rešetku i tako zatvorio pristup vazduha. Ako postoji mogućnost da, prilikom pročišćavanja rešetke, žar propada u pepeljaru, rešetka se može i odozdo, iz pepeljare pročistiti žaračem. Gorivo se uvek loži tako da Svuda bude jednake debljine, jer će tada davati jak otpor vazdušnoj struji. LožiŠte ne treba pretrpavati jer se tako zagušuje i zapaljivi gasovi nesagoreni odu u dimnjak.

Vrata na ložištu treba da su stalno zatvorena a pepeljara malo otvorena da bi vazduh mogao strujati. Leti vatra teže „progori” i u tome slučaju, pre potpaljivanja, treba spaliti nešto hartije u pepeljari ili, ako je to „teži sluča;j“, u čunku. Na štednjaku ili peći ne sme biti nikakvih otvora osim otškrinute pepeljare.

Drvo treba ptedeti za toplije dane, jer ugalj, tada zbog slabiJe promaje teže gori.

Gorivo uvek na vreme dodavati. jer ako se dopusti da žar oslabi, posle se teško razgara. Mnogo nesagorenih gasova ode u dimnjak ako se dimi sve dok se ne razgori, oduzimajući tako toplotu i od ono malo preostale vatre. Poznato je da u razgaranju vatre glavnu ulogu igra promaja, ali ona ipak nije stalno potrebna. Zbog toga je potrebno umeti. pored pravilnog loženja, iskoristiti promaju, što pretstavllja uštedu goriva i puno iskorišćene toplote. Da ogrev ne bi naglo sagoreo, promaju treba postepeno smanjivati dok se sa-svim ne zatvori pepeljara i krilce u čunku — kada se gorivo već pretvori u žar. Pri novom loženju opet otvoriti pepeljaru i krilce 1 posle opet postepeno zatvarati. Ako štednjak, odnosno peć, nema krilce u čunku koje reguliše promaju, mnogo se gubi; njegovo postavljanje svakako će se brzo isplatiti.

Pri ponovnom loženju štednjaka, skoro sav žar — razgoreli ugalj — treba odgurnuti nazad a napred, do vrata ložišta, na rešetku nasuti novi sloj uglja podjednake debljine. Ovaj ugalj će se postepeno razgarati a gasovi, koje ispušta ugalj, ići će i sagorevaće iznad žara koji je pozadi. Najbolje je držati se ovoga pravila: ugalj stavljati na suprotnu stranu od one na kojoj se nalazi čunak-dimnjak. Na tu stranu se zgrne žar. Tako gasovi iz novonaložeNog  goriva prelaze preko starog, usijanog žara, pale se i tu sagorevaju a ne idu neiskorišćeni u dimnjak. Mnogi  greše u loženju. Prosto otvore kolutove na ploči štednjaka, naspu ugalj, zaguše žar, tako da se stvaraju gasovi koji odlaze neiskorišćeni u čunak a zidovi, tavanice i stvari upropašćuju se od gara koji se diže kroz otvor koluta.

Ako je ložište štednjaka preduboko, treba ga oblepiti smesom od šamotnog brašna. Osim toga treba ispitati visinu dimnog kanala.

Peći koje nisu iznutra obložene šamotom brzo se zagrevaju i isto tako se i brzo ohlade. Dobro šamotirana peć, sa pravilnim loženjem vatre i dobrim ugljem, kada se naloži, razgori i zatvori, može držati vatru i po deset časova. Tako se iskorišćuju svi isparljivi I sastojci- Jedino pravilo ne važi za sve vrste peći i zato je potrebno, kao što je već rečeno, upoznati „ćud“ peći, ispitati i pronaći na . koji će se način najviše uštedeti goriva i iskoristiti maksimum toplote.

Takozvane „irske“ peći najbolje se lože ako se napune do tri I četvrtine gorivom pa odozgo na vrhu, naloži vatra tako da se razvija I nadole . Na taj način će gasovi, odozdo iz uglja, prolaziti kroz užareni sloj i lepo sagorevati. Ali ako je ugalj suviše sitan i vlažan I onda se ne može ovako ložiti, nego na stari način. I ka peći, kada se vatra razgori, treba sve otvore zatvoriti. Ako se peć loži slabim.  ugljem onda se ne stavlja debeo sloj i loži se odozdo nagore.

I obične livene ili limene peći mogu se šamotirati. Treba uzeti jednake delove šamotnog brašna i dobre ilovače pa sa malo soli i vode zamesiti čvrstu masu. Peć  prvo iznutra pokvasiti vodom pa ovu masu lepiti. Pri dnu ostaviti deblji sloj a pri vrhu će biti

tanji (do 3 sm), tako da zid bude kos i stabilan. Za šamotiranje možo se uzeti i šamotna cigla koju treba oblepiti kašom od šamotnog brašna (onom smesom) a po završetku rada, prvog ili drugog načina, posuti zid sa dosta soli i u toj peći (odnosno štednjaku) ne ložiti vatru 24 sata. Držati sve otvore otvorene da bi se što bolje malter osušio i stvrdnuo.

Odlično zagrevaju a ne troše mnogo goriva zidane peći sa ,.lon~ čićima“ (petnjacima), imitacija „zefir“ peći, koje se viđaju naročito u Bosni. Kaljeva peć daće dobru toplotu ako se odmah napravi jaka vatra. Žar odgurnuti do zadnjeg zida a napred do vrata staviti dosta uglja. Što se više razgara, treba smanjivati otvor na vratancima za promaju i najzad ih sasvim zatvoriti.

Štednjak (odnosno peć) troši mnogo više goriva a daje manju. toplotu kada je prljav, jer čađ sprečava zračenje toplote. Zato ga treba na vreme čistiti.U kom vremenskom razmaku se čisti, zavisi od vrste šteednjaka i od goriva. Hartija, talaška (otpaci u stolariji) i jelovina stvaraju mnogo čađi. Za loženje treba imati i alat — mašice, žarač i lopaticu.

I peći i štednjak davaće više toplote ako ne stoje u uglu prostorije. Štednjak u kome lepo gore drva i ugalj ima dvostruku primenu — služi za kuvanje jela i zagrevanje prostorije. Međutim, ima i svoje nepraktične straie — gubitak vremena i zamoran posao oko donošenja ogreva, odnošenja pepela a naročito njegovo čišćenje i čišćenje prostorije koja se ipak prlja,pored stalne brige oko loženja i održavanja vatre.

Veoma je ekonomičan mali štednjak za upotrebu samo preko leta, odnosno samo za spremanje jela. Taj mali štednjak stavlja se na veliki. Na veliki se leti može staviti i mali električni štednjak.

Najzad, pravilno sagorevanje agreva zavisi i od dimnjaka. Ložišta u prizemlju obično imaju bolju promaju zato što je dimnjak duži pa i promaja  jača. Dimnjak ne sme imati u podrumu, na tavanu, niti igde sa strane, kakvih otvora jer onda neće dobro vući.

Ako je sve u redu.peći, štednjak, ogrev, ako se i pravilno rukuje prilikom loženja — ali su u prostoriji slaba vrata i prozori, ipak se neće uštedeti ogrev niti će se toplota iskoristiti u potpunosti. Jednostruki prozori iziskuju mnoso više loženja.

Sva ona mesta na prozorima i vratima, koja se ne otvaraju a kroz koja se oseća strujanje vazduha, preko zime treba oblepiti leiljivom trakom hartije, a po rubu, kao što je već rečeno, prikovati filc-traku. Jastuci u prozorima pa i zavese prilično štite od hladnag vazduha spolja. Najbolje će se zagrejati ona prostorija koja nije izložena vetrovima a pogotovu čija dva, pa i tri zida nisu istovremeno i spoljni zidovi kuće.

Duži čunkovi kroz prostoriju povećaće njeno grejanje i omogućiće veće iskorišćavanje toplote. Temperatura prostorije ne bi trebalo da bude veće od 18° C. Nezdravo je navikavati se na pretoplo, čovek se razneži, omlitavi a kada iz tako pretople prostorije izađe na hladan vazduh, eto gotove prehlade. Naročito decu ne treba navikavati na pregrejan stan.Za vreme zimskih meseci, kada se u pećnici  ništa ne peče treba je držati otvorenu da bi štednjak dao što više toplote a i da pećnica ne bi bila izložena jakoj toploti od koje progori. Štediti ogrev ne znači trpeti oskudicu u ogrevu i trpiti hladnoću u prostoriji.

PODELI →

Tweet

0